Tokom bombardovanja 1999. neko se i zaljubio. Dok su bombe NATO-a razarale Srbiju, jedan Švajcarac je pomalo ludački proganjao Veru, Srpkinju koja je utočište pronašla u Ženevi. Očaran lepotom i šarmom te vrlo mlade devojke Tjeri Moreti je odlu
čio da se ženi, mada se nisu čak ni poljubili. Ljubav nije bila obostrana jer se on nije dovoljno sviđao Veri.
“Razmišljam samo o svojoj porodici, kako su i da li će preživeti. Ne znam ni šta će biti sa mnom, kako ću se snaći ovde u Švajcarskoj“, bezuspešno mu je Vera objašnjavala. Tjeri nije prihvatao odbijanje, hrabro izjavivši da je ona žena njegovog života. “Skoćiču u jezero i ubiću se ako ne pristaneš da budes sa mnom”, ucenjivao je sa suzama u očima, mada je ona njegove reči shvatala kao šalu.
Švajcarac je čak ponekad svirao gitaru ispod njenog prozora. Romantik u duši, pisao joj je i duga pisma na engleskom jeziku, u kojima je nastojao da dopre do Srpkinje: „Me love you”.
Primetila je da nije imao televizor u kući kad je ipak došla kod njega na večeru, a on joj je objasnio da mašta o uzbudljivom, pravom životu. Švajcarska je zemlja u miru već jako dugo. Ni Prvi ni Drugi svetski rat je nisu ni okrznuli. Sa novim ratom na Balkanu Švajcarac je mogao da zaroni u svet mašte, kao u nekom romanu ili filmu.
Tjeri Moreti je bio novinar i to urednik kulturne rubrike u uglednom švajcarskom nedeljniku. Približavao se četrdesetoj godini, visok, zgodan, ali ružan sa izrazito velikim nosem i buljavim očima. Sa ćelavom glavom, voleo je i da ističe svoje Rockabilly tetovaže po rukama (srca i devojke u stilu pedestih godina prošlog veka). Bio je i muzičar u ne baš poznatom lokalnom bendu Hiper Bombona. Pevačica te grupe bila je njegova dugogodišnja devojka, vršnjakinja, takođe novinarka, ali iz Ciriha, prelepa, podebela plavuša Brigit Švarc, koja nije ni naslutila da je njen dragi opčinjen drugom, mnogo mlađom ženom.
“To bombardovanje je strašno, ali mi imamo i svoje probleme”, podviknula mu je Brigit Švarc, kada je predložio da Srpkinja Vera vikendom boravi u njihovom stanu, dok oni putuju. „Brigit, ti već znaš da ta promena neće uticati na moja osećanja prema tebi. Volim te i dalje, mada si ti u poslednje vreme hladna. Ne sećam se kad smo poslednji put vodili ljubav“, tiho je prozborio Tjeri ne želeći nikakvu svađu. „To sad nije tema“, odbrusila je Brigit, pri tom ne pomišljajući na zadnje namere svog dragog.
I Vera je bila novinarka, ali za sprske medije. Radila je tek tri godine kao reporter i predviđali su joj blistavu karijeru. Rešila je da izveštava iz Ujedinjenih nacija u Ženevi i pomno pratila rušilačke napade NATO-a preko američke televizije CNN. Svako jutro se budila sa mišlju “Da vidimo šta su noćas gađali“. Potom bi uključila TV i plakala. „Nema više ove zgrade, ni ovog mosta, ni tornja, ….”, prolazilo joj je kroz glavu. Jednom je, na njeno zgražavanje, CNN izveštavao o jadnim životinjama u beogradskom Zoološkom vrtu, a američki reporter se uplašio da su Srbi toliko grozni da će početi da jedu lavove i žirafe.
Toni Bler je ponosno izjavljivao da je reč o ratu iz humanitarnih razloga, valjda da bi sprečio egzodus sa Kosova, kao da je bombardovati Srbe potpuno humano. Najteže su joj padale “kolateralne štete“, kad je ginulo mnogo civila. Jedna njena poznanica, tonski montažer je nastradala u bombardovanju zgrade Radio Televizije Srbije. Plaču i ridanju nije bilo kraja, mada su Verini roditelji javljali da su oni dobro, da se snalaze i da se čak pitaju kako je njoj u Švajcarskoj.
U Ženevi je stanovala kod jedne švajcarske porodice, koji je bila ljubazna da joj ponudi smeštaj dok se ne snađe. Majka te porodice, inače psiholog, stalno je govorila Veri da ne treba da gleda CNN, da će joj sve još teže pasti i da to satanizovanje Srba neće psihički izdržati. Vera nije znala francuski da bi pratila druge kanale, pa su joj domaćini prevodili švajcarske, malo umerenije vesti, ali koje su ipak bile u potpunosti na strani Albanaca.
„Žele da satru naše, a toliko brinu za drugu stranu da se samo pitam kad će u humanitarnu pomoć da im stave regeneratore za kosu“, surovo joj je u privatnom razgovoru prokomentarisala jedna sredovečna poznanica iz Srbije, koja je bila pred nervnim slomom.
U Ujedinjenim nacijama Vera je hrabro postavljala pitanja o namerama zapada, branila prvenstveno decu i omladinu, ali i ostale nemoćne građane u Srbiji. Niko joj, osim jednog starca, Jevrejina poreklom iz Beograda, koji je skoro ceo život proveo u Francuskoj, nije pružio ruku ni pitao kako izdržava. Bila je tu doduše i dopisnica iz Srbije, prestravljena da ne izgubi posao za strane medije. „Pazi šta radiš, da te ne bi neki muškarac iskoristio. Samo ti još to fali u ovako teškoj situaciji”, govorila je Veri.
Tjeri Moreti je svaki dan i noć zvao Veru po nekoliko puta. Pitao je da li joj je nešto potrebno i pozivao na večere u razne skupe restorane. Počeo je da joj se udvara napadno, uopšte ne razmišljajći da je ona opsednuta bombardovanjem i da joj ljubavni jadi nisu bili potrebni. Tjeri je mislio da je jedinstven i da Vera treba da bude srećna što ga je upoznala. Nije shvatao da je ona već videla strane novinare u Beogradu i u Ujedinjenim nacijama i da ga NIJE smatrala savršenim čovekom za sebe, naročito zato što je bio mnogo stariji od nje. Stalno ju je ubeđivao da je on jedina osoba na koju može da se osloni.
“Pa ne jurim ja za novcem i mužem strancem po svaku cenu“, nije znala kako da mu objasni. Ipak je to razmišljanje prećutala u njegovom prisustvu iz straha da ga ne povredi. Vera je smatrala da je grubo odbiti muškarca uz obrazloženje da je mator. „Ja tebe volim samo kao druga“, ublažavala je svoju nezainteresovanost, čak i gađenje. Tjeri je i dalje bio uporan i samouveren da je mnogo dobro frajer.
„Obožavam Gorana Bregovića, Emira Kusturicu, kao i cigansku muziku. Jednom sam uradio intervju sa Esmom Redžepovom i smatram da ona ima neverovatan glas“, oduševljeno i potpuno neprikladno situaciji Tjeri je opisivao svoju privrženost regionu bivše Jugoslavije. Švajcarac je u stvari tražio temu za razgovor, videvši spas iz svog monotonog života u Srpkinji.
„Kod nas u Srbiji smatraju da je Bregović pokrao etno muziku i nezasluženo obezbedio sebi slavu za nešto što je narodno stvaralaštvo i kulturno blago“, pokušala je Vera da mu objasni. „Gluposti, treba da budete srećni što je vaš sunarodnik postao toliko poznat u Evropi, da su svi njegovi koncerti u Francuskoj i Švajcarskoj ispunjeni do poslednjeg mesta“, uzvratio je Tjeri uz smešak kojim je hteo da pokaže da je pametniji.
Spremivši hobotnicu i najbolje portugalsko vino staro desetak godina, Tjeri se trudio da ostavi utisak na večeri u svom stanu dok je njegova devojka Brigit bila odsutna i nastavio: “Vera ti si tako nežna i ranjiva, ali imaš i nešto odlučno u sebi. Rekli su mi moji prijatelji da si specijalna i da pored toga što si veoma lepa zračiš potrebom da te ljudi zaštite. Kao Merilin Monro, a tako plava i zgodna podsećaš me na nju.“
„Tjeri, ja zaista razmišljam samo o bombardovanju i samo bih o tome pričala. Da li znaš da je noćas pogođena bolnica u Srbiji ? » Vera je shvatala da razgovor ne vodi ničemu, ali nekako baš u tom trenutku dobila je poziv telefonom od svog šefa koji je doputovao u Ženevu. „Moram da idem“, rekla je Tjeriju ne probavši njegovu večeru koja mirisala na okean. „Vratiću se jos večeras“, ali je dugo bila odsutna. Ušla je u njegov stan posle neka tri sata.
“Ti nisi normalna. Ti mene varaš sa tim čovekom. Šta si s njim imala večeras? On želi da te odvuče u krevet, siguran sam”, urlao je Tjeri. Potpuno naivno, Vera ga je smirivala da je bila u restoranu sa svojim direktorom i razgovarala o izveštavanju tokom rata, da je razgovor bio jako ozbiljan i da je reč o čoveku pred penzijom koji može otac da joj bude. „Tjeri, lupaš gluposti. Smiri se. Naravno da mi je bilo važnije da popričam sa njim kad je već poslovno doputovao u Ženevu. S tobom mogu da večeram neki drugi put.” Nije ni stigla da mu objasni da izveštava protiv Slobodana Miloševića i da je zabrinuta za građane u Srbiji koji podržavaju demokrate i koji su uvek bili protiv rata.
Nedugo zatim u stan je ušla Brigit vrativši se sa koncerta. Nije bila zaprepašćena, niti je pravila ljubomornu scenu. Osećala se dovoljno nadmoćnom nad jednom paćenicom izašloj iz rata, kao da je Vera bila kućna pomoćnica, a ona gazdarica.
“Brigit, ja ne mogu više da izdržim udvaranja tvog dečka. Da li je on tebi rekao šta radi? Tjeri me spopada ljubavnim izjavama a sve vreme je u vezi s tobom i laže te. Ovo mora da se reši nekako. Popričajte kao dve zrele osobe, možda ćete rešiti vaše ljubavne i očito seksualne probleme, bez mog uplitanja“, izgubila je živce Vera govoreći usplahirenim tonom. Izašla je brzo iz stana ne očekujući odgovor.
Tjeri je ubrzo ostavio Brigit, rekavši joj da je gotovo, da uzme stvari iz tog stana i vrati se u Cirih. Deset godina njihove veze završilo se u roku od par dana, bez tuge sa njegove strane. Nedugo zatim, sledeće jeseni, otputovao je u Budimpeštu i tamo upoznao svoju buduću ženu Agatu. Odbio je da komunicira i sa Verom, sve dok ona nije dobila poziv od ženevske policije na razgovor zbog uznemiravanja.
“I sad ispada da sam ja njega proganjala”, bila je zaprepašćena, a samo sam mu poslala poruku sa pitanjem kad će svadba. Kad su se sreli na sudu, Tjeri je uporno trvdio da je Srpkinja luda i da će je srtpati u zatvor. « Sudija, ja zaista nisam ništa sa njim imala i možda on to ne može da prihvati. On sigurno smatra da sam mentalno bolesna jer sam ga odbila“.
Presuda je glasila deset dana zatvora, uslovno. Nije previše iznenadila Veru jer je već čula da se Švajcarci svete svojim partnerima tako što insistiraju da ih izbace iz zemlje, pošto romansa bude završena. Ali, ona nikad nije ni spavala sa Tjerijem. Zar nije on doživljavao nju, Srpkinju, kao drugorazrednu građanku bez prava, pri tom “podatnu“ sa Istoka Evrope?
Da li je Verina srpska nacionalnost isto tako uticala na sudiju da se opredeli za Tjerijevu stranu?
Mada je nastavila da živi u Švajcarskoj, uvek pitala ko će u toj stranoj zemlji poverovati u njenu verziju događaja. Zato što je bio ugledna ličnost, svi su verovali švajcarskom novinaru da joj se nikad nije ni udvarao i da je ona sve sama izmislila.
„Da li zaista mogu da žalim za propuštenom šansom, kad je ovaj muškarac uložio svu svoju energiju da me povredi? Zar nije ON prešao svaku meru u svojoj osveti”, pitala se dugo. Vera je ipak bila u zatvoru naredne zime jer je kivna suđenjem, šutnula Tjerija na ulici kad ga je srela. Shvativši da zaista ne može više da veruje u muški rod, Vera je dugo, dugo bila sama.
Ostala je još dugi niz godina u Ženevi, ali se uvek pitala da li će konačno upoznati nekoga ko će poverovati da se čuveni Tjeri Moreti zaljubio u nju. Bila je osuđena na intelektualnu samoću jer je ženevska elita znala da je bila u zatvoru. Vera je uporno postavljala isto pitanje svim poznanicima: “Ko je u ovoj priči zaista lud i zao?“
Tamara Kuzmanović – Tamkuz (2017)
Hvala što pratite moj blog tamkuz.wordpress.com Ostale moje priče možete pročitati u istoimenoj kategoriji koja se nalazi na home page ovog bloga (sa desne strane). Ukoliko imate sugestije i komentare možete ih poslati na moju email adresu [email protected] Želim Vam prijatan dan!
Advertisements Share this:
