„Balkanski gusar” je knjiga koja je nastala izuzetno zanimljivim spletom okolnosti. Predstavlja prvu knjigu svog autora i početak njegove bogate književne karijere. Ono što tu karijeru odlikuje nije književni kvalitet već značaj koji ima kao hronika jednog vremena i svojevrstan istorijski zapis o kulturi, umetnosti, mentalitetu i prilikama u zemljama koje je obilazio i o kojima je pisao, iz perspektive jednog stranca kojem je sve navedeno nepoznanica i koji se otisnuo u avanturu svog života.
Jan Gordon je rođen u Engleskoj gde je studirao umetnost, a u Parizu počinje da slika i tamo upoznaje svoju buduću suprugu Koru Džozefin Tarner, takođe umetnicu. Njihovu umetničku karijeru nakratko prekida Prvi svetski rat, ali pokreće njihovu književnu pa su, inspirisani svojim putovanjima po Evropi i Americi, napisali mnoštvo knjiga, ne zapostavljajući pritom slikarstvo i muziku koji su uvek bili integralni deo njihovog života.
Da se vratimo na početak te književne karijere. Pošto je bio proglašen nesposobnim za vojnu službu, Jan se sa svojom suprugom dobrovoljno prijavio za rad u Crvenom krstu u Srbiji odakle se, sa srpskom vojskom, povlače u zimu 1915/16. godine. Tokom boravka u Srbiji, upoznali su Nikolu Pavlovića koji im je ispričao svoju životnu priču. Upečatljiva kakva jeste, podstakla ih je da, po povratku u Englesku, napišu knjigu o njegovim brojnim nedaćama, avanturama i podvizima, kombinujući ih sa saznanjima koja su stekli o našoj kulturi, uslovima života, političkim prilikama i mentalitetu uopšte. S obzirom na to da je knjiga štampana u Engleskoj i namenjena njihovom tržištu, svesni da zbog nepoznavanja našeg mentaliteta prosečan čitalac ne bi mogao razumeti neke situacije opisane u njoj, oni pružaju objašnjenja neophodna da se shvati suština opisanih događaja. Evo nekih koje sam izdvojila:
Knjiga i novina u ono vreme, naravno, nije bilo, pa su se duge zime provodile oko ognjišta, ozidanog na podu kuće i bez odžaka, pričajući priče ili pevajući, jer svi nose u sebi ljubav prema poeziji. U pesmama i pričama veličali su se podvizi junaka srpske romantike. „Poraz na Kosovu”, o junačenju Marka Kraljevića ili o podvizima hajduka i razbojnika, i o ljudima poput Karađorđa i vojvode Veljka, njegovog glavnog generala, i Stevana Sinđelića. Radnja se svodila na krvoproliće ili na lukave pljačke, kao i na druge odvažne podvige, i ta „jaka hrana” za dečiji moral stvarala je, naravno, gledište unekoliko drugačije od našeg.
Postojala su dva prihvaćena načina vidanja rana, a najčešći je bio uz pomoć trava, jer bi se rana previjala velikim, zelenim i ravnim listovima premazanim mašću. Kako ništa nije preduzimano da se ti listovi ili mast očiste, čudi što posledice nisu i češće bivale kobne. Drugi metod, preteča savremene metode sa alkoholom, propisivao je dve čašice rakije, jednu za unutrašnju, a drugu za spoljnu upotrebu, ali bi ova metoda često pošla po zlu, jer bi pacijent i drugu dozu popio, a bakterije bi se nesmetano množile.
Prateći život Nikole Pavlovića dobijamo dragocen uvid u prilike u Srbiji u devetnaestom veku i kako su one uticale na običan narod. Mogu se povući mnoge paralele sa današnjim životom u Srbiji. Rekla bih, nikada nećemo naučiti. Da li ste naklonjeni Rusiji ili preferirate Austro-Ugarsku? Da li ste za vlast ili protiv nje? Ono što, pak, nikako nije bitno jeste da li ste nevini ili krivi, pogotovo ako ste se zamerili onome ko je na vlasti i ko ima moć da vas se reši.
To je Nikola na svojoj koži najbolje osetio. Nikola je nebrojeno puta hapšen, bekstvo iz zatvora je doktorirao, provlačio se kroz staze i bogaze, bio vrstan lopov čije su umeće čak i njegove žrtve posmatrale sa divljenjem, bio begunac i u zemlji i u inostranstvu, prosto rečeno, prošao je pravo sito i rešeto. Sam autor kaže da je imao materijala da napiše znatno obimniju knjigu, ali, pošto bi tako obimno štivo lako odbilo svakog čitaoca, odabrao je one događaje koji najviše osvetljavaju Nikolin karakter i doba o kojem piše. Tako smo dobili knjigu prepunu avantura i događaja koji će u potpunosti zaokupiti pažnju njenih čitalaca, ispričanih iz ugla jednog Engleza koji je sa velikim interesovanjem upoznavao našu zemlju i o njoj pisao, što nam pruža veoma zanimljivu perspektivu za čitanje.
Knjigu „Balkanski gusar” objavila je IK „Strahor”
S obzirom na to da se bavi našom istorijom i nasleđem, imajući u vidu nedostatak drugih izvora iz tog perioda naše istorije, ova knjiga je, itekako, vredna pažnje. To je, upravo, i razlog iz kog se izdavač rešio da je objavi i to na stotu godišnjicu njenog prvog objavljivanja u Engleskoj. Iako su zemlje koje su obilazili i o kojima su pisali objavljivale njihove knjige, ovo je prvi put da je jedna njihova knjiga izdata kod nas i time je, konačno, odata počast ovim nepravedno zapostavljenim umetnicima, Janu i Kori Gordon. Time je, ujedno, i zaokružena njihova književna karijera, povratkom na mesto gde je sve počelo. U Srbiju. Naravno da je sve počelo kod nas! U planu je izdavanje i njihove knjige „Sreća trinaestorice”, koja se takođe tiče Srbije. Još jedna knjiga koju ću, sasvim sigurno, sa uživanjem pročitati.
Milica Cvetković Advertisements Share this:- More
