Rate this book

Duge Noći I Crne Zastave (2012)

by Dejan Stojiljković(Favorite Author)
3.96 of 5 Votes: 4
languge
English
publisher
Laguna
review 1: Uspeh Konstantinovog raskršća (2009) zatekao je i najveće optimiste, a verovatno ponajviše čoveka koji ga je napisao. Roman je prodat u impresivnih 40 hiljada primeraka, a nisu izostala ni priznanja – uključujući ulazak u najuži krug kandidata za NIN-ovu nagradu. Ponoviti takav uspeh veliki je izazov. Dejan Stojiljković je odlučio da previše ne eksperimentiše sa novim romanom i nije odstupio od formule koja je Konstantinovo raskršće učinila toliko popularnim. Duge noći i crne zastave (2012) su još jedan pseudo-istorijski roman sa elementima fantastike, ali ne i tapkanje u mestu. Stojiljković je stekao samopuzdanje i ovaj put pisanju pristupio rasterećenije, sa više gušta, usresredivši se na ono što mu najbolje leži. Roman poseduje preglednu i akci... morejom krcatu priču, čita se brzo i u dahu, što su neophodni atributi dela namenjenom što širem auditorijumu. Da li će naići na podjenako dobar prijem kao prethodnik ostaje da se vidi, ali Duge noći i crne zastave svakako poseduju sve sastojke potebne za jedan domaći bestseler.Umesto Drugog svetskog rata, Stojiljković ovoga puta poseže sa još daljom prošlošću, te radnju smešta u 1386; tri godine pre prelomnog i za srpsku istoriju ključnog Kosovskog boja. U romanu je sakupio imena poznata iz istorije i mita. Tu su knez Lazar i kneginja Milica, njihova kći Olivera i sin Stefan, zatim čitav niz poznatih plemića predvođenih Ivanom Kosančićem, Milanom Toplicom i Milošem Obilićem. Našlo se mesta i za Vuka Brankovića i kraljevića Marka, zatim braću Musiće, Stefana i Lazara, kao i turske velikaše Murata I i sina mu Bajazita. Svi oni u većoj ili manjoj meri korespondiraju sa onim što znamo o njima iz sačuvanih starostavnih spisa, ali ostalo je i dosta prostora za nadogradnju. Pisac modifikuje i dopunjuje podatke iz biografija svojih junaka, stavlja ih u službu priče. A ta priča je ovog puta dobrim delom ustrojena po pravilima epske fantastike. Bliži Martinu nego Tolkinu, Stojiljković doduše uglavnom ostaje u okvirima mogućeg – tim pre što je priča zasnovana na stvarnim događajima. Stojiljković je inspiraciju tražio i u narodnom epskom stvaralaštvu i knjigama o demonologiji, što je otvorilo mogućnost za upliv natprirodnog – u nekoliko navrata stranicama romana „prošetaju“ vile i druga bića iz tamnog vilajeta. Doduše, ti fantastički elementi su diskretni, reklo bi se manje prominentni nego u Konstantinovom raskršću ili kod pomenutog Martina.Posegnuti za XIV vekom je veoma mudra odluka, ona će svakako doprineti popularnosti romana. Srbi su već vekovima omađijani kosovskim mitosom, pa postoji velika šansa da će mnogi osetiti potrebu da pročitaju Stojiljkovićevu verziju događaja. Takođe, veliki adut Dugih noći i crnih zastava je stil. Novi roman je izuzetno komunikativno štivo. Poglavlja su kratka, mogu se čitati u cugu i podsećaju na filmske scene. Zapravo, čitava postavka romana je izuzetno filmska. Duge noći i crne zastave su, bez obzira na brojne arhaizme i istoricizme, moderno napisan roman čija kompozicija koketira sa stripom (pažljiviji će uočiti vešto uklopljen omaž Dilanu Dogu) i filmom, pa čak i kompjuterskim igrama. Ova strategija će ga, nema sumnje, učiniti dopadljivim mlađoj publici. Sa izuzetkom nešto sporijih segmenata u kojima figuriraju Murat i Lazar, ostatak romana je izrazito akciono orjentisan. Tri glavna junaka (Toplica, Kosančić i Obilić) se obračunavaju sa razbojnicima i Turcima, da bi završnica u Pirotu pod opsadom donela pokolj epskih razmera. Stojiljković ne štedi na prolivenoj krvi, ali su opisi sukoba, bez obzira na brutalnost, bliži avanturističkom nego horor ključu.Već negde oko polovine, ako ne i pre, postaje jasno da roman zamišljen kao početni deo veće celine, dosta narativnih niti ostavljeno je nedovršeno, ali to bi trebalo da bude ispravljeno u već najavljenim nastavcima planiranog petoknjižja (nakon Dugih noći i crnih zastava, Stojiljković se namerio da napiše još četiri romana: Olujni bedem, Učitelj mačevanja, Carstvo nebesko i Poslednji Nemanjić). Ambiciozno, ali sasvim u skladu sa strategijom Džordža R.R. Martina sa čijom Igrom prestola Stojiljkovićev novi roman najčešče i porede.
review 2: Uzivao sam u citanju. Na svakoj stranici se vidi piscevo detaljno izucavanje perioda o kom pise. Umereno je unosio podatke o istoriji, kulturi, religiji i mitologiji kako srpskoj tako i turskoj, sto me je i vise obradovalo jer puno podataka o Osmanlijskoj drzavi tog perioda nisam znao. Paralelno se preplicu tri price, prica o tri srpska viteza Milosu Obilicu, Kosancic Ivanu i Toplici Milanu i price o Knezu Lazaru i Emiru Muratu uz medjuigru koja se bavi ranijim desavanjima iz zivota Kneza Lazara. Centralna prica o tri viteza je i najslabiji deo romana, daleko su bolje price o Lazaru i Muratu i njihovim borbama sa sopstvenom prosloscu , njihovim moralnim padovima i uspehu da kroz veru i vodjenje savetnika pobede stanje apatije. Smeta sto su Murat i Lazar u njihovim razmisljanjima cesto slicni jedan drugom. Ocigledno je da je Stoiljkovic prvenstveno bio strip umetnik, karakterizacija likova je losa, delimicno upoznajemo samo srpskog kneza i turskog emira. Tri glavna junaka su prilicno bezlicna, Milos je napadan i ponekad nervira njegovo ponasanje, pisac je preterao u zelji da ucini Obilica svojeglavim. Ivan Kosancic, Stoiljkovicu verovatno omiljeni srpski vitez takodje podseca na masinu koja dela, bez osecanje, moralnih dilema, preispitivanja, tek u poslednjih par desetina strana upoznajemo dogadjaje koji su definisali ovaj lik. Stil je veoma lep, izuzetno pripovedacki nadaren pisac, tempo radnje je odlican, uz zamerku da su glave prekratke, dijalozi se zavrsavaju u par recenica, opet usled veceg piscevog iskustva u strip formi. Akcione scene su verno i slikovito opisane. Fantasticni elementi su veoma umereno unete u roman, vrlo su ukusne i ni malo ne smetaju ni citaocima koji zele da citaju samo istorijski roman. Stoiljkovic se pomalo kriticki ophodi prema crkvi, smelo postavlja nezgodna religijska pitanja, izrazava svoje stavove.Roman ostavlja dosta praznina, zadire u teme koje ostavlja nedovrsene, sto navodi na pomisao da su planirani nastavci. less
Reviews (see all)
Kate
Fenomenalno! Slikovit jezik, misao koja jasno teče, odličan spoj istorije i fikcije. Preporuka!
Asra
Одлична књига!!!
funny3420
aha
Write review
Review will shown on site after approval.
(Review will shown on site after approval)