Muzički predlog uz čitanje: Dance 1- Shostakovich
Umetnost pripada svakom i ne pripada nikom. Umetnost pripada svakom vremenu i ne pripada nijednom. Umetnost pripada onima koji je stvaraju i onima koji je doživljavaju. Umetnost ne pripada Narodu i Partiji više nego što je nekada pripadala aristokratiji i mecenama. Umetnost je šapat istorije koji nadjačava šum vremena. Umetnost ne postoji radi umetnosti, ona postoji za dobro ljudi.
Ovim rečima lagano otvaramo vrata razbokorenog proznog sveta Džulijana Barnsa, engleskog virtuoza sa rečima, koji nam u svojoj knjizi Šum vremena donosi sagu o smislu, položaju i značaju umetnosti i umetnika u današnjem društvu. Na momente vrlo nežan i emotivan, na momente, pak, zastrašujuće surov i realan, ovaj roman pravi je književni delikates koji će obogatiti vaš praznični meni i začiniti početak Nove godine na poseban način…
Naš susret sa Barnsom desio se tokom studentskih dana kada smo, proučavajući englesku književnost, čitale romane Istorija sveta u 10 ½ poglavlja i Pre nego što me je srela iz njegovog pera. Ironičan i koncizan stil, britak jezik, pronicljiva zapažanja i duhovite opaske glavne su odlike ovog autora. Nije drugačije bilo ni ovoga puta kada smo se na preporuku nekoliko uglednih ljudi sa domaće kulturne scene odlučile da pročitamo ovaj roman. I desila se ljubav, rekle bismo, na prvu rečenicu… Ukoliko tome dodamo izuzetan prevod našeg cenjenog profesora sa fakulteta, dr Zorana Paunovića, jasno je zašto nas je ovaj roman toliko osvojio i naveo da sa vama podelimo svoje utiske i zapažanja…
Knjiga, inspirisana stvarnim događajima, prati život i delo istaknutog ruskog kompozitora i pijaniste Dmitrija Šostakoviča u vreme Staljinovog režima sredinom prošlog veka. Ipak, ma koliko da su ove činjenice bitne za razumevanje samog konteksta cele priče, tema koji ovaj roman vrlo detaljno obrađuje jeste mnogo šira od bilo kakvih prostornih i vremenskih okvira. A kako i ne bi kada su po sredi odnos vlasti i društva prema umetnosti i umetnicima, odnos umetnika prema vlasti, publici i sopstvenom delu, umetnička cenzura, kulturna politika jedne države, uspon i pad jedne plodonosne karijere, rađanje i stradanje jednog uglednog pojedinca…
S tim što je i Proleterski savez ruskih muzičara, zajedno sa sličnim kulturnim organizacijama, od samog svog nastanka vodio kampanju protiv svega za šta se on zalagao; ili pre, protiv svega za šta su mislili da se on zalaže. Bili su odlučni u nameri da raskinu s pogubnim buržujskim uticajem na umetnost. To je značilo da radnike treba obučiti da postanu kompozitori i da sva muzika mora biti lako razumljiva i prijatna za široke narodne mase.
Dok se jedan deo radnje odvija pred očima javnosti, u raskošnim muzičkim dvoranama, svečanim salama i na prestižnim konzervatorijumima, zabašureno velom slave i prividnog glamura, druga strana romana otkriva nam one mračne, skrovite kutke umetnikove duše dok sam u praznoj sobi kontemplira o sopstvenom životu i prolaznosti vremena… Od zlatne prašine umetničkih kuloara do ukaljanog ugleda i ništavnog bivstvovanja…
Zahvaljujući narativnoj tehnici kojom prepliće različite segmente života glavnog junaka, autor nam kroz tri celine romana brižljivo otkriva deliće ove slagalice sve do samog kraja. A tek kada završite sa čitanjem, počećete istinski da razmišljate o svemu pročitanom, i zapitati se da li prava umetnost zaista odoleva šumu vremena, da li je ona najubojitije oružje jednog društva, i da li je za jednog umetnika teror cenzurisanog, omalovaženog života gori od terora smrti… Na kraju ćete uvideti da je ovo priča koja, iznad svega, tako jasno korespondira sa vremenom u kome živimo, da nam zbog toga postaje još bliža i dragocenija.
Stilski pročišćen i vešto satkan, ovaj roman deluje vrlo pitko i lagano za čitanje, ali istina je da je svaka njegova rečenica toliko mudra i duboko promišljena da ćete poželeti da prepišete ili sačuvate veći deo istog, u šta ćete se uveriti čitanjem sledećeg citata:
A ipak… čime je to trebalo da se bavi umetnik, ako ne ljudskom dušom? Osim ako nije imao nameru da bude samo ukras, ili tek pudlica bogatih i moćnih. On lično oduvek je bio protiv aristokratije, po svojim osećanjima, političkim ubeđenjima, umetničkim načelima. U ono optimistično vreme – pre tako malo godina – kada je budućnost čitave zemlje, ako ne i čitavog ljudskog roda, bila stvarana iznova, činilo se da će se sve umetnosti konačno udružiti u jednom veličanstvenom zajedničkom projektu. Muzika, književnost, pozorište, film, balet i fotografija stvoriće dinamičan savez u kome neće samo održavati društvo ili ga kritikovati ili ga satirički prikazivati, već će ga stvarati. Umetnici će po svojoj slobodnoj volji, i bez ikakvog političkog usmeravanja, pomagati razvoj i napredovanje duše svojih bližnjih.
U umetničkom duhu, ovim citatom ispraćamo 2017. u nadi da ćemo se i u narednoj godini, zdravi i srećni, družiti na ovoj adresi i okupljati oko nekih zanimljivih tema… Do tada, uživajte u prazničnim danima, negujte svoj unutrašnji svet, hranite maštu, čitajte i poklonite nekome kvalitetnu književnost, što ova knjiga nesumnjivo jeste.
Srećnu Novu godinu i božićne praznike žele vam vaše M&M!
