Provodeći vreme u igri i čuvanju stada, stigla je jesen, doba kad cvetaju lotosi. Ribe su se patile zbog ogromne vreline i suše poput samoživog čoveka odanog porodici, paunovi su bili tihi nakon sezone parenja, povukli su se mirno u šumu poput svetaca koji su spoznali nestvarnost sveta, oblaci su se istrošili i razišli poput onih koji su stekli mudrost i vratili se kući. Jezera su se isušila na suncu, poput srca čoveka obuzetog sebičnošću. Vodene površine su bile ukrašene belim lokvanjima poput uma čoveka koji je dostigao razumevanje istine. Reke i jezera su se povukli sa obala poput onog koji se povlači od žene i dece kad shvati da su to samo vezanosti. Zbog nedostatka vode labudovi su se ponovo okupili poput lažnih asketa čija pobožnost biva ometena mnogobrojnim naklonostima. Površina okeana je postala mirna i bez talasa poput mudraca koji je obavio svoje dužnosti i dostigao smirenost duha. Voda je svugde bila bistra i čista poput uma mudraca koji vidi Višnua u svemu.
Jesenje nebo je bilo bez oblaka poput čistog srca askete čije brige je spalila vatra posvećenosti. Mesec je ublažio vatrenost sunca kao što razlučivanje ublažava bol nastao usled egotizma. Jesen je uklonila sve oblake na nebu, zaprljanost vode, blatnjavost zemlje, kao što apstraktnost odvaja čula od predmeta percepcije. Izgledalo je da voda jezera svakodnevno radi pranajamu, vežbu disanja, jer je menjala svoj nivo.
Krišna je primetio da seljani pripremaju obred posvećen Indri i upitao je starije koji je to obred koji će zadovoljiti Indru. Nanda mu je odgovorio da je Šatakratu ili Indra gospodar voda i oblaka i da šalje na zemlju kišu koja hrani zemlju koja daje plodove koji hrane i održavaju u životu sva živa bića koja nuđenjima hrane i održavaju bogove! Bog Indra pije ponuđeno mleko sa zemlje i putem sunčevog zraka šalje ga ponovo na zemlju u cilju njenog opstanka. Stoga svi ugledni prinčevi rade obred za Indru na kraju kišne sezone, pa time i mi i drugi ljudi. Čuvši ove reči, Krišna je odlučio da razljuti Indru, pa je ovako rekao svom ocu:
„Mi nismo ni zemljoradnici ni trgovci, mi boravimo u šumama i krave su naša božanstva. Ima četiri oblika znanja: logično, prepisano, praktično i političko[1]. Praktično znanje podrazumeva zemljoradnju, trgovinu i stočarstvo. Zemljoradnjom se bave seljaci, trgovci kupopradajom, a nas mi živimo od stoke. Dakle, nas održava predmet znanja i on je božanstvo koje treba da se obožava. Ne treba obožavati predmet tuđeg znanja. Tamo gde zemlja prestaje da obrađuje počinje šuma, a šuma završava tamo gde počinje da se uzdiže planina. Isto ovako postoje granice i među ljudima. Nama ne trebaju kuće ni zidovi, jer mi obitavamo u šumama ovih planina i slobodno se tuda krećemo. Mi treba da obožavamo planinu i da nudimo stoki ponudu, mi nemamo nikakve veze sa Indrom. Stoka i planina su naša božanstva. Hajde da uradimo ponudu planini Govardan. Žrtvujmo planini i nahranimo bramine sakupljenim mlekom! Kada se nahrane bramini, neka gopije prošetaju krave ukrašene jesenjim cvećem.“
Svi su se složili sa Krišnom. Stanovnici Vrađe su započeli obred za planinu i napravili su ponude od mleka, jogurta i mesa čime su nahranili mnogobrojne bramine koji su došli na ceremoniju. Potom su prošetali krave i bikove. Krišna se na vrhu Govardana sam predstavio da je planina i uzeo ponude. Obećao je mnoge blagoslove. Nakon ceremonije su svi otišli kućama.
Krišnin prvobitni plan je bio da razljuti Indru. U tome je i uspeo: Indra je ljutit odmah poslao svog slugu u vidu oblaka Samvartaku da ode do sela i uništi stado kišom i vetrom. Indra je seo na slona Airavatu kako bi mu pomogao. Na Zemlju se sručila užasna kiša, vetar, ništa se nije videlo osim gustih crnih oblaka, svugde je grmelo i sevalo, a telad je stradala odnešena vodom. Krišna je morao da zaštiti svoj narod pa je podigao planinu Govardan iz temelja i držao je na vrhu malog prsta ruke poput kišobrana kako bi se svi seljani, stoka, gopije i gopiji tu sklonili. Sedam dana je Indra besneo i slao oluju, ali je Krišna izdržao da zaštiti ljude i životinje.
Onda je Indra naredio oblacima da prestanu. Sišao je na Zemlju na svom slonu da poseti Krišnu. Stigao je do Govardan planine i prepoznao gospodara svih bogova u vidu dečaka, sina jednog pastira, ali iznad njega je bio Garuda, kralj ptica, nevidljiv oku smrtnika, raširenih krila kako pruža zaštitu Harijevoj glavi. Indra je prišao Krišni i proglasio ga zaštitnikom krava i stoke, nazvavši ga imenom Govinda, Indra + go (kralj krava). Uzevši bokal sa Airavate obavio je vodom ceremoniju proglašenja. Krave su u znak slavlja natopile Zemlju svojim mlekom.
Nakon proglašenja Indra je rekao Krišni da se deo njega rodio kao Ardjuna, sin Prite. Zamolio ga je da ga čuva i da će mu on pomoci da podnese teret boravka na Zemlji i očuvanja darme. Krišna mu je odgovorio da on već zna da se Arđuna rodio u porodici Barata i da će mu biti prijatelj i zaštitnik, te da ga niko neće moći savladati dokle god bude boravio na Zemlji. Rekao je kako će nakon uništenja demona doći do ogromnog boja na Zemlji nakon čega će se Zemlja konačno rasteretiti zla. Zbog Arđune će vratiti Kunti nakon Barata bitke sve njene sinove nepovređene na čelu sa Judištirom. Posle razgovora su se zagrlili i svako je otišao na svoju stranu: Indra na slonu na nebo, a Krišna nazad svojim seljanima i kravama u Vrađu. Ovako je Krišna stekao od Indre još dva imena: Upendra i Govinda.
[1]Četiri oblika znanja Anvikšiki, znanje koje zahteva razumevanje, su: Tarka ili logika, Traji ili znanje spisa tri Vede, Varta ili praktično znanje i Dandaniti ili znanje upravljanja.
Advertisements Share this:
